Opet ćemo imati izbore, očekivane i ničim izazvane. Svi se analitičari slažu u pognozi da će naprednjaci da obezbede novi mandat, a slaboj i obezglavljenoj opoziciji, još uvek opterećenoj bremenom opšte drpačine u vreme kada su bili na vlasti, predviđaju svašta- od udruživanja u jednu koaliciju, preko pretvaranja izbora u referendum “za i protiv” Vučića, pa sve do potpunog bojkota. Srpska opozicija je, dakle, zbunjena i neodlučna, ne zna šta da radi ni odakle da počne, muči ih i parališe strah od nove izborne bruke,.. Jedino im ide naruku mogućnost da ih protivnici potcene.

Priznajem, biću pristrasan. Oduvek navijam za autsajdere i slabije. U našim dečjim ratovima stalno sam bio nemac ili indijanac. Zato sam navijao za FK Sarajevo, bio vazda protiv svake vlasti i zato sam rešio da ovde natrukujem nekoliko dobronamernih pitanja i razmišljanja o srpskoj opoziciji.

Prvo i osnovno, ne treba se unapred bojati poraza, jer “boj ne bije…”. Ali, ako nemate hrabru, dinamičnu, vizionarsku, jasnu i glasačima razumljivu političku platformu, bojkot je bolja opcija. Polovična, nedefinisana i preko k…a kampanja je samo recept za pomenutu bruku. Jeste li kadri?

Stvar sa jedinstvenom koalicijom će ići traljavo, jer će svađa izbiti već oko izbora imena. Jedni će biti za “cenzus breakers”, a drugi za “otpisani”. Kompromisno rešenje “auuuuu” koalicija će biti odbačeno zbog nedovoljne artikulisanosti- nije, ispostaviće se, dovoljno jasno da li se radi o izrazu čuđenja ili je to onomatopeja vu(č)kovog zavijanja. Logično bi bilo da se udruže frakcije razbucane demokratske stranke, ali prvo treba da se reše političara čiji je angažman motivisan ličnim koristima i bogaćenjem i zameniti ih onima koji znaju da prvo treba graditi nacionalne institucije i naciju, a lična korist i bogatstvo će slediti. Imate li takve?

Treće, kritika Vučića nije izborna platforma. Zapravo, ako još jednom čujem ili pročitam kritiku na račun premijera, provrištaću. Sigurno vam prijaju briljantno napisane kolumne i komentari u kojimaga opisuju kao iritantnog demagoga, primitivnog hvalisavca, osionog diletanta i šta ti ja znam, kao i surove karikature od kojih naprosto nema odbrane. To pišu i crtaju brutalni majstori svog zanata koje gone nekontrolisani kompleks superiornosti i želja za ličnom slavom i eksponiranjem. Ali ta “kritička javnost” ne nudi nikakva rešenja ni alternative. Oni samo pružaju voajersku zadovoljštinu čitaocu da pročita reči koje on nikad ne bi izgovorio i da ga učine svedokom omalovažavanja i vređanja nekog drugog, s’tim da su njegove ruke čiste. Ta kritička javnost je fini paravan za kukavičluk, ali se grdno varate ako očekujete da ona za vas dobije izbore.

Četvrto. Nije dovoljno golo verbalno traženje od naroda da vas izabere. On treba da vidi i oseti zašto ste vi bolja opcija, a vaša komunikacija sa glasačima treba da pruži dokaze za to. Ne morate konkurisati Vučićevom agilnom optimizmu nezaustavljive uspešnosti i agresivnoj retorici reformi koje treba da stvore nadu da će biti bolje. Širenje optimzma i ulivanje nade bez konkretne i jasne slike o tome šta i zašto to radiš, vremenom izaziva podsmeh i slušaoci se pre ili kasnije “isključe”. Šta je to što vi nudite, a ljudi hoće da čuju?

Najteža stvar je, naravno, izbor važnih pitanja i problema srpske države i njihova podela na one koji se moraju rešavati na duge staze, urgentne i one koji su rešivi u kratkom roku. Za očekivati jeda će Vučić instinktivno nastaviti da priča o nacionalnoj bezbednost, EU i nepostojećim investicijama, ali to je više priča za opoziciju unutar njegove partije i za one koji sumnjaju da je on vođa kakvim bi voleo da se predstavi. On neće želeti da troši svoj politički kapital na istinske probleme kakvi su budžet, zaduživanje ili penzije, jer će svaki pokret u tom pravcu biti municija za njegove protivnike. Šta je to što suštinski treba da se promeni? I kako to izvesti? Ako znate odgovore na ova dva pitanja, obavili ste pola posla.

Šesto, budite kulturni. Ponašajte se kao ljudska bića koja poštuju jedni druge, uključiv tu i političke protivnike, jer samo to je demokratija. Nikakvi lični napadi. Bavite se realnim problemima. Nalične uvrede i provokacije odgovorite kurtoazijom. Nadvikivanje i jeftini poeni su za školsko dvorište i narodu su se ogadili. Pobedite dobrim i inteligentnim idejama, inspirativnim i dinamičnim nastupima, ane siledžijstvom i neprestanim ponavljenjem praznih obećanja. Ona su samo hrana za plitkoumni optimizam. Narodu je dosta priče, on hoće rezultate. Konkretne.

Sedmo, Ne treba kritikovati ono za šta nemaš bolje rešenje. Lako je ismevati, nipodištavati i vređati protivnika. Pokaži šta ti umeš i od kakvog si materijala pravljen.

Osmo, Pružite više od izbornih slogana. Oni su samo pomoćno sredstvo u kampanji, mantre koje se lako pamte i ponekad pogode trenutak (na pr. “gotov je”, “vreme je”, “dokle bre”) ili mesto (“bolja Srbija”, “sigurna zemlja”, “okreni se i vrati se sine” i sl.) ali narod traži više od toga. On hoće detaljno i precizno formulisane nacionalne, političke i ekonomske ciljeve koji su merljivi i uporedivi.

K’o boga vas molim, nikakvi grupni portreti sa nasmejanim liderom u sredini i vernim mu uvlakačima u pozadini. Nipošto. Ti posteri izgledaju bajato, idiotski, namešteno i neuverljivo.

I na kraju, oprezno sa istraživanjima javnog mnjenja. Ona su često dobar pokazatelj opšteg raspoloženja i mogućih izbornih rezultata na državnom nivou, ali izbori takođe imaju i svoju usitnjenu, lokalnu i ličnu dimenziju. Lokal može da dobije republičke izbore, nikada obrnuto. Jer, generalni izborimogu postati veoma lokalni za stranku koja izvrši pravi izbor problema koje će rešavati na lokalnom nivou. Kraljevčani će glasati za onog ko obeća da će im vratiti fabriku vagona, Borani i Pančevci za čist vazduh, paori za garantovanu otkupnu cenu kukuruza, podstanari za povoljne stambene kredite..,a ja? Mene ne zanimaju geopolitičke magle, razmeštaj krstarećih raketa, ni EU ni Rusija, ne vidim nikog ko ozbiljno radi na tome da se smanji uvoz, budžetski deficit i zaduživanje Srbije, niti nekog ko ima viziju i jasan plan kako da pokrene ekonomiju i poveća zaposlenost. Ne znam ko je tajkun, a ko pošten i nisam upoznao nijednog patriotu ni izdajnika.

Ja ću glasati za onog ko se usudi da (makar) obeća da će rešiti problem pasa lutalica.

A ti?