U socijalističkoj utopiji druge polovine prošlog veka, nejaki polaznik životne škole trenira otpornost na bolesti, traume, tuđe i svoje demone zavisnosti, nevešto rešava moralne dileme i dolazi do nekih od odgovora na večno pitanje – kakav sam i kakav čovek bih hteo da budem?
Naizgled spontano zabeležene sekvence iz hronologije forsiranog razvoja jednog grada i jedne ljudske sudbine, koje nam otkrivaju najdublje emocije uz pomoć urnebesnog humora, pubertetske erotike i filozofije za početnike.
