IGRALE SE DELIJE

Britanski mediji su do juče žestoko kritikovali vladu Borisa Džonsona zato što se ne ponaša kao nosioci vlasti u ostalim evropskim zemljama. Pripisivali su joj nadmenost i neodgovornost jer se zadovoljavala objavljivanjem preporuka, umesto da stanovništvu uvodi zabrane okupljanja, suspenzije (jedino je odloženo odigravanje utakmica Premijer lige) i ostale radikalne i drastične mere prinude radi sprečavanja širenja virusa korona.

Vlada se branila da se rukovodi preporukama stručnjaka koji smatraju da će, ako je masovna epidemija neizbežna, hitne i rigorozne mere zaštite samo da je odlože za kasnije, zbog čega će uobičajene mere zaštite (pranje ruku, dezinfekcija, izolacija starijih od 70 godina, izbegavanje mesta za masovna okupljanja i dr.) morati još duže da budu na snazi.

Kritika medija je bila da se vlada opredelia za usporavanje i ublažavanje posledica epidemije, umesto da se, poput drugih, odluči za agresivno suzbijanje epidemije, za šta bi imala pomoć i sadejstvo tih istih medija. Jer mediji, kao što je poznato, vole sve što je šokantno, kontraverzno i izaziva strah i gnušanje. Interesantno je da je sličan pristup opasnosti od virusa korona imala i srpska vlast pre dve nedelje, kada ga je ministar za zdravlje opisao kao blag i beznačajan, a poznati stručnjak ga je u preterano nonšalantnom obraćanju javnosti nazvao najsmešnijim. Pored pitanja zbog čega se britanska vlada ponaša drugačije od drugih, nekako se prirodno, nametnulo i drugo pitanje – otkud takav pristup, odn. šta to vlada u UK zna, a druge ne znaju? Jer, svi se hranimo i trujemo istim ili sličnim informacijama, samo se te informacije koriste i tumače na različite načine. Ovaj je svet globalno selo u kojem svako ima svoje mišljenje.

Ovo je jedno od tih mišljenja.

Treba poći od teze da se Englezima može svašta pripisati, ali nipošto naivnost i neinformisanost. Oni vrlo dobro znaju da se u Kini gotovo ništa ne događa spontano i nekontrolisano. Pa ni epidemija gripa i virusa. Svinski, ptičji, hongkongški.., ko će ih popamtiti. Kinezi o njima znaju sve ili skoroo sve, osim jedne važne okolnosti. Nikada se ne zna kada će se neki od njih uzjoguniti i krenuti u svoj smrtonosni pohod. A virus korona je to učinio u najgore moguće vreme.

Naime, u toku je hladni trgovinski rat između Kine i Amerike, a rat k’o rat – sve je dopušteno i niko nije bezbedan. Ko se seća i koga zanima ishod špijunsko – finansijskog trilera između Amerike i kompanije „Huawei“? Tako je to u ratu, važno je pobediti, ali je važno i ko je prvi počeo, ko servira. Neko u Pekingu je po izbijanju najnovije epidemije procenio da će pojavu novog virusa druga strana iskoristiti kao strašilo za kinesku robu i sklapanje poslova sa kineskim firmama. Doneta je odluka da se to spreči i da će se to uspešno izvesti samo ako se problemu pristupi agresivno.

Zavedene su stroge mere kontrole, karantini, stavljaju se maske, gradi se bolnica sa hiljadu kreveta za dve nedelje, masivna državna mašinerija i medicinski sistem Kine su pred očima svih svetskih medija i svi im se dive. Slike pustih kineskih gradova obilaze svet. I na kraju, spot u kojem medicinsko osoblje skida maske i poručuje tom uplašenom svetu: „Pobedili smo opaku bolest, ne može nam niko ništa, jači…“ I svi su srećni i nasmejani.

Svetski mediji su se potpuno primili i kupili priču, ali ne i Englezi. Samo jedna stvar u svemu tome nekako nije štimala, a to su bili upravo ti mediji.

Sve što je važno, podložno kritici ili bi moglo da pođe neželjenim putem, u Kini se dešava daleko od očiju javnosti i bez prisustva medija. U ovom slučaju vest o bolesti je otišla u svet pre bolesti. Nije bilo uobičajenih zabrana i mediji su se upecali na mamac. Njihov je posao bio da se vest maksimalno „naduva“ (pumping) potom neprestano „muze“ (milking) a kad se vest sasvim izliže i istroši, još uvek preostaju brojke za izveštavanje (numbers game). Broj zaraženih i mrtvih će biti vest i kad je sve drugo već puno puta rečeno. To je kost koju će mediji da glođu i kad se sve drugo desi i zaboravi.      Jedina nova vest će biti dan početka prodaje vakcina. Ne zna se kada će se to desiti, ali će Wall Street već koliko sutra izračunati buduću zaradu farmaceutskih krvopija. Priča se o 350 milijardi dolara. Vakcinu će naravno pronaći Amerikanci, a proizvodiće se u Kini. Kad je rat, nek je do istrebljenja.

Ostaje nam, na kraju i pitanje šta je podstaklo srpsku vlast da sa javnog podsmeha i omalovažavanja virusa pređe na agresivnu opciju sa sve uvođenjem vanrednog stanja u državi, tvrdeći pritom da se nikad nisu sprdali sa virusom i da im je uvođenje vanrednosti uvek bila opcija.

Verovatno je da su presudile dve stvari.

Prva je neodoljiva prilika za puvanje i samopromociju. Usred predizborne kampanje to je božji dar. Naredba je da sedite kući i da zurite u tv. Ništa druženja i ljudski kontakt. Mi ćemo vas zabavljati i pevati vam kako su se igrale delije. I šlus.

A drugo i prelomno je bilo saznanje da je to za njih win-win situacija. Ako se nakon treniranja strogoće virus povuče, reći će da je to zahvaljujući merama koje su preduzeli. Znači, dobro su postupili. Ako se pored svih mera virus i dalje nekontrolisano širi, reći će da su dobro postupili, jer da nisu preduzeli radikalne mere, bilo bi još gore.

Naravno da je tako. Uvek ima od boljeg bolje i od goreg gore. Uskoro počinje policijski čas. Kupujem polovni ausvajs, ne pitam šta košta.

18/3/2020

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.