1. Kina je lek za srpsku (n)i istok (n)i zapad spoljno političku šizofreniju. Šta će nam članstvo u EU, status ruske gubernije, nemačko prijateljstvo i savez sa bivšim saveznicima? Nemaju ih ni Kinezi, pa im dobro ide, što i nama želimo.

2. Za razliku od naivno precenjenih arapskih investitora, Kinezi malo pričaju, a mnogo (u)rade. Po revnosti i istrajnosti – nema im ravna. Zato ih ne podnose. Ako ih učinimo poštovanim i dobrodošlim i olakšamo im komunikaciju sa nama, stostruko će se vratiti.

3. Njhov politički sistem nam je dobro poznat, samo što su oni napravili evolucioni mentalni iskorak kada su ukapiral da nema bogatog društva bez bogatih pojedinaca.

4. Ne verujte u trulozapadnu demagogiju da se kineski uspeh samo zasniva na malim nadnicama, manipulaciji domaće valute, nekvalitetnim proizvodima i jednopartijskom sistemu. Sve nam je to i onako nekako poznato.

5. Kinezi vode miroljubivu politiku, ne mešaju se u tuđe, takoreći nesvrstani. Ako nam ne daju status provincije,može i kanton, ali ispod toga ne idemo.

6. Imaju pravo veta u SB, ako (nam) zatreba, a daće bog, zatrebaće. Postaće i vojna supersila, ako već i nisu.

7. Ulažu u nekretnine, koje garantuju dugoročni fiksni profit, ali i u poljoprivredu, industriju, infrastrukturu, čak i zdravstvo. Pitajte Ameriku, Australiju, Kanadu i Brazil, ako meni ne verujete.

8. Imaju višak para. Ma koji višak, puni su k’o brod. Muku muče da iznesu dolare iz zemlje. Treba im u tome pomoći. Pored toga, imaju i tehnologije o kojima na zapadu samo mogu da sanjaju.

9. Pevaju „Bože Pravde“ i raduju se Noletu k’o najrođenijem. Samo da nam Bata Valter poživi.

10. U pamet Srbi. Pod hitno, kol’ko danas: pomozimo otvaranje filijale neke kineske banke u Srbiji, otvorite školu na kineskom i formirajte fond za stipendiranje njihovih studenata (obrazovanje njihove dece im je izuzetno važno) olakšajmo im sticanje srpskog državljanstva, zaboravite Nju Jork, prvo direktni letovi za Peking.

Šta, još čekate?