BAKŠIŠ KULTURA

Englezi su poslovično ljubazni, uvek i na svakom mestu i nikada ne znate šta vam spremaju. Nemci su poslovično neljubazni, ali vam jasno i odma’ kažu šta o vama misle.

Sa Amerima je stvar mnogo komplikovanija, neki su izuzetno ljubazni, a drugi su stalno nadrkani i ulažu vidan napor da vam se obraćaju sa dužnim poštovanjem. Prvu grupu čini armija slabo plaćenih radnika u tzv. tercijalnim delatnostima (ugostiteljstvo, transport, lične usluge i td.) koji će učiniti sve da budete zadovoljni uslugom i na kraju im date bakšiš (tip) bez kojeg ne mogu da prežive. Njihove gazde, naime, bez imalo samoironije, veruju da radnici zbog tipa pružaju bolje usluge i ugađaju mušterijama.

Dileri, bankari, brokeri svega i svačega i ostali prodavci magle koji rade za procenat od prodaje, takođe su veoma ljubazni dok vas obrađuju da vam uzmu kintu. Ako im prodaja ne uspe, poželeće vam prijatan dan i da umrete do kraja istog dana.

Poslednja grupa su upadljivo nadmeni, kruti, neljubazni i nepodnošljivo glasni državni službenici, bezbednjaci, medicinsko, aerodromsko i drugo „osoblje“, rečju, svi koji imaju neku vlast ili nose neku uniformu. Oni vam ne povlađuju, vać izdaju naredbe, rade za fiksnu zaradu i ne smeju da prime bakšiš. Zvanično.

Svi gore pobrojani, nevezano za posao koji rade, su po pravilu fanatični sledbenici američkog kulta pozitivnog mišljenja, koje je (pred)uslov i garant lične sreće, zdravlja i blagostanja. Pozitivna psihologija je toliko zastupljena u njihovim svakodnevnim komunikacijama, ličnoj motivaciji, pisanim dokumentima, akademskim analizama, filmovima,.. da više niko ne postavlja pitanje ispravnosti i naučne utemeljenosti te teorije i prakse, koja se, prosto rečeno, svodi na to da će nas pozitivne misli usrećiti, a onda ćemo tako srećni lakše da podnesemo strele i praćke sudbine nam klete. Brojna motivaciona pisanija, posteri, škole, svedočanstva izlečenih i šta ti ja znam (vidi: www.pursuit-of-happiness.org) nikada i nigde ne spominju činjenicu da je sasvim normalno da svaki zdrav čovek razmišlja pozitivno. Jer, to je normalno. Nesposobnost dase razmišlja pozitivno je samo posledica depresije ili neke druge bolesti ili poremećaja koji zahtevaju medicinski tretman, a ne promenu načina razmišljanja.

Zapravo, svaki čovek ima genetski određen stabilan kvantum sreće (R. Kumins) zvan ćud ili raspoloženje (mood). Ono povremeno može oscilirati usled snažnog uticaja lepih ili ružnih emocija- tako i najtužniji melanholik može biti na kratko euforičan, a najsrećniji sangvinik ponekad tužan, obzirom da emocije kratko traju i brzo izblede- ali, ljudska ćud se ne menja. Nije, naravno, loše biti optimista i izražavati zahvalnost za dobro koje nam je učinjeno, ali verovati u njihovu moć lečenja kroz promenu čovekovih karakternih osobina je obično preterivanje koje niko nije naučno dokazao.

Najnoviju euforiju srpskih političara povodom otvaranja poglavlja za prijem u EU, pokvario je odlazeći američki ambasador Kirbi izjavom da: „…tražimo…normalizaciju odnosa Beograda i Prištine..,a to uključuje i članstvo Kosova u UN!” Koja bre normalizacija, ko mu dade pravo da gasi sveće na tuđoj torti i što mu je to uopšte trebalo, zavapiše neobavešteni? Jer, navedena izjava nije čestitka, niti poziv na pozitivnorazmišljanje. To je naredba. Već kruži i priča da će nam novi ambasador SAD narediti da se jasno distanciramo od Rusije, u protivnom, ništa od EU. Još ne znamo ko je on, ali znamo šta će da nam radi.

(n a s t a v i ć e s e, vidi: KULTURA PORAZA)

KULTURA PORAZA
(nastavak KULTURE BAKŠIŠA)

Otkud tolika osionost i brutalna iskrenost jednog diplomate?

Prvo, može mu se. Iza njega stoji najveća svetska sila. Drugo, može mu se. Iza njega je četvorogodišnji boravak među Srbima. Mora da je ponešto naučio o nama, pa k’o veli, da vam na kraju objasnim ko kosi a ko vodu nosi. A možda to mi, po običaju, preterujemo sa reakcijama i pridajemo labudovoj pesmi izraubovanog špijuna mnogo veći značaj nego što ga ona zaista ima. Sigurno je samo to da su Srbi jednako prkosni, sumnjičavi i skeptični, kao i pre četri godine kada je Kirbi postao ambassador, što znači da je njegova nemoguća misija u Srbiji dala očekivane rezultate.

O srpskom inatu ne treba trošiti reči. Tu ne pomažu belosvetska uveravanja da je srpski prkos glede sudbine Kosova, Haga ili uvođenja sankcija Rusiji, pre izraz infantilnognepoštovanja volje većine država sveta i nepriznavanja stvarnog stanja na terenu, nego realna politička opcija. Ali, Srbi ne bi bili to što jesu, da umeju svetu da idu niz dlaku.

Rekosmo ranije, novi američki ambasador će nam postaviti ultimatum- ili Rusija ili EU, a Srbi hoće i jedno i drugo. Unazad desetak godina, brzina prijema u EU bila je proporcionalna brzini kojom se zemlja- kandidat za EU- vojno i ekonomski udaljavala od Rusije. Pitajte Turke, ako meni ne verujete. Za dodatno ubrzavanje evrointegracije koristan je pristanak na instaliranje raketnih sistema za odbranu NATO-a od zločinačke alijanse, čiji vođa Borat Sagdiev poseduje neviđeno oružje za masovno uništenje. Srbi susvega toga svesni, ali ostaju privrženi Rusiji iz zahvalnosti za svu moralnu pomoć i nekoliko veta kojima nas je naša starija sestra spasila od novih poniženja na međunarodnoj sceni. A to Amere opako nervira, jer veruju da je zahvalna nacija podložna snažnom uticaju onoga ko joj pruža ruku u teškim momentima i da joj to daje samopouzdanje i veru u sebe i u ispravnost svog puta. Za njih je nedopustivo da i Rusijaima neki svoj Izrael i da koristi svoje pravo veta kad joj se ćefne.

Konačno i najviše od svega ih nervira to što su Srbi tako tvrdoglavo skeptični prema blagodetima pozitivnog razmišljanja i što očekuju bakšiš iako je očigledno da samo glumataju veselu servilnost. Zaboravite prošlost, kažu nam besno, budućnost gledajte! Odbacite strahove i traume na kojima se zasniva vaša kultura žrtve i poraza, ne dajte da vam istorijsko zlopamćenje i retorika krivice diktiraju živote i politiku (J. Herman, Trauma and Recovery). Na nas se ugledajte pa će bog da vas vidi. Totalno.

E, braćo Ameri, spremno odgovaraju Srbi, ne možeš da rasteš na vetrometini koju malo koja vojska nije pregazila, a da to ne utiče na tvoj pogled na svet. ‘Ajde vi malo doživite kosovske i ostale poraze, nabijanje na kolac, Jasenovac, laži, redovna razaranja,danak u krvi, tifus, opičene vođe, Kragujevac, izdaje, poniženja, ćele kule, Hag, albanskegolgote, milosrdne anđele, neveru, sto za jednog, izbeglice iz iste države, Vido,..

Pa onda budite pozitivni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *