Suviše sam star da bih pošao sa vama,

ali, ako mislite da pobedite, na smete izgubiti

                                                                 Broj 1

                                                                

Nakon čitanja zahteva mladih protestanata, prva misao koja se nameće je da je sve to već viđeno i preterano politizovano. Njihovi zahtevi su velika greška, sačuvaj bože i sve u tom smislu. K’o da ih im je sastavljao sns. Jer, sve su to zahtevi i rečnik sa kojima su opozicioni predsednički kandidati pre samo dve nedelje nagraisali na izborima. Budu li se držali ovakvih zahteva, ni od ovih uličnih protesta i pokreta neće biti ništa. Ljudi na ulici, istinski pobunjeni narod ne može da se zadovolji time što traži promene. On vrši promene. Narod na ulicama Srbije je nezadovoljan, intimno oseća da  budućnost ne postoji, da je ona kreacija našeg uma koja se može menjatii samo promenom sadašnjosti i da zahtev koji nije ispunjen sada, najverovatnije neće biti ispunjen ni kasnije. Bilo bi dobro da me budući događaji demantuju, ali ja sumnjam u konačan uspeh ovih protesta.

Po definiciji, ljudi se okupljaju da protestuju protiv nečega ili nekoga, ali za uspeh bunta je najvažnije da znaju i traže ono što oni hoće. Kao na utakmici, mi zviždimo protivničkom timu, vičemo sudija pederu, ali tamo smo prvenstveno da bismo bodrili svoj tim od kojeg očekujemo da pobedi. Kada neko nije siguran ili ne zna tačno šta hoće, sva je prilika da neće imati ni strategiju ni taktiku kako da se za nešto izbori, pa mu onda jedino preostaje da igra na sve ili ništa. “All in” jesu uzbudljive i dramatične partije koje dižu adrenalin i borbeni duh, ali u njima presudnu ulogu imaju i karte u protivnikovim rukama. Ako srpska mladež želi da nešto postigne, ona mora da igra na borbenost i istrajnost, jer to su karte koje imaju njihovi protivnici.

Ciljevi protesta, takođe, moraju biti konkretni, kratki i jasni, da ih ceo svet razume, a nije zgoreg da budu i malo apsurdni, ekstremni i čak, bizarni. Pa ljudi, na ulici ste, niste, daleko bilo, u skupštini.

U svakom slučaju, evo nekoliko poruka nelične prirode.

Ne obazirite se na komentare matorih cinika, uključujući tu i moju malenkost. Jer, oni se istina brinu za vašu budućnost i vole vas, ali se neće odreći svoih sigurnih radnih mesta i privilegija u vašu korist. Oni primaju penzije iz kredita koje ćete vi otplaćivati. (Opširnije o tome u narednom tekstu: MI I(LI) VI. Umesto “Sistem te laže” bolje je pevati “Sistem nas pljačka”. Jer, ko laže, taj i krade.

Ne smarajte se preterano procenama kakav će biti ishod vašeg protesta. Vaša akcija govori više od reči. Vi sada učite i odrastate i više niko nikada neće reći da ste još deca. Kada kroz 20 ili 40 godina vidite snimak ili se u priči setite svog protesta, misao da ste bili tamo će vas ispuniti ponosom i zadovoljstvom. U najgorem slučaju ćete reći – to mi je bila jedna od boljih grešaka u životu

Mladosti Srbije, družite se i bunite se, volite se i hrabrite se, a najviše, k’o boga vas molim, najviše čuvajte jedni druge. Šta god postignete i kako god se vaš protest završi, znajte da ste vi svi već heroji i da vaše vreme tek dolazi.

.         U nastavku ćemo dati neke naše verzije protestnih zahteva. Oni su napisani velikim slovima, a objašnjenja i moguće verzije će bit u italic formatu.

1. Ukidanje diktature i smena političke elite na čelu sa Aleksandrom Vučićem

VOĐA NIJE PILOT ili

SAMO TI VOZI MIG-a, MI ĆEMO SE SNAĆI I BEZ TEBE

2. Fer i slobodni izbori

DOLE PARTIJSKI, HOĆEMO VEĆINSKI – izborni sistem gde se na lokalnom nivou (opština na pr.) bira konkretan čovek koji će biti poslanik u rep. skupštini. Prednost ovog sistema je što omogućuje izbor najkvalitetnijih ljudi i pruža mogućnost izbora nezavisnih kandidata. Ili

HOĆU DA ZNAM KO JE MOJ POSLANIK, OVI SU SVI MOJ DO MOJEGA

3.Sloboda medija

BACI TELEVIZOR KROZ PROZOR bukvalno, ili ga baci ispred tv kuće po slobodnom izboru

RUŽIČASTA MRLJO – suprotno od čoveka bez mrlje

4. Departizacija (razrešenje svih stranačkih i korumpiranih funkcionera u javnim preduzećima).

SVE DIREKTORE NA LEČENJE U MOSKVU

5. Decentralizacija i premeštanje političke moći na lokalni nivo.

(KONKRETNO IME) ZA PREDSEDNIKA, DIREKTORA I SL. svaki “lokal” mora da ima svoje ljude,        

     a ako ih nema neka ih imenuje i “natera” da to budu.

6. Promena prioriteta socijalne i ekonomske politike

NEĆU DA ČEKAM POSAO 40 GODINA, ‘OĆU ODMA’ PENZIJU

7. Zaštita prava i poboljšanje statusa svih radnika.

DVESTA NA SAT – minimalna radnička satnina 200 din.

TAJKUNA (POIMENICE) U LUDARU – od poludeo od para

8. Zaštita životnog standarda stanovništva.

ISTE PENZIJE ZA SVE

9. U potpunosti javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo.

UKIDAMO PRIVATNE UNIVERZITETE, NISU ŠVABE PAMETNIJE OD NAS – u Nemačkoj su svi univerziteti državni      

10. NAJPOVOLJNIJE DIPLOME NA: WWW.DIPLOMEKODTOME,

 

 

VI I(LI) MI

 

U ljudskom rodu ima generacija koje su, zbog niza istorijskih okolnosti na koje oni nisu utical, nesrećne ili bolje reći baksuzne. Svakako su najgore prošli rođeni u prošlom veku između dva velika svetska rata. Život su započeli u opustošenoj, napaćenoj zemlji, da bi, nedugo zatim, počeo drugi, još krvoločniji rat, koji će im obeležiti detinjstvo i mladost. Kad su stupili na životnu scenu, došla je na red nova (nema odmora dok traje) obnova, izgradnja infrastructure, industrijalizacija i modernizacija razrušene zemlje. Bilo je to vreme udarništva u kojem su svi ljudski i finansijski resursi trošeni na nove investicije i projekte, pa je i posla bilo na pretek. Njihovi stari nisu mogli čudom da se načude zašto hrle u gradove gde nemaju nikog svog i gde nema šta da se jede. Ne odvajajte se od zemlje, govorili su im, komunisti će sve uništiti. Nisu ih slušali. Glavne vaspitne mere tog vremena su bile kritika i samokritika, mada je bilo i produženih boravaka na otocima. Radilo se puno za male ili nikakve pare, sve što je vredelo išlo je u izvoz, osnovne namirnice su se delile “na tačkice”, a na odmor se išlo ukoliko je bilo para u sindikalnoj kasi.

Napredak i boljitak uvek idu puževim korakom.

Tek tridesetak godina kasnije postaju vidljivi i opipljivi rezultati tog rada, baš u vreme kad na životnu pozornicu stupaju rođeni pedeset i neke. Sedamdesetih i osamdesetih se stvarno živelo mnogo dobro, ma bilo je do jaja, rećiće oni, bez da naglase da su oni zapravo samo bili tu kad su se ubirali plodovi rada posleratne generacije. Do posla u struci se dolazilo relativno lako, a ako ga nije bilo, radno mesto se “pravilo”. Dobijali smo stanove na korišćenje, a potom smo ih “otkupili” za cenu bioskopske ulaznice. Nije se pitalo hoćemo li na odmor, pitalo se samo gde ćemo. Naši stari su kritikovali sveopšti sebičluk i želju da se do svega dođe brzo i lako i ,koliko god i kad god su mogli, insistirali su na štednji i skromnosti. Nismo ih slušali. Jedina teškoća nam je bilo školovanje koje nam se ogadilo, jer se baziralo na ponižavanju i uterivanju straha, ali je obrazovanje bilo garancija da ćemo se zaposliti i tako steći ekonomsku sigurnost. Na posao se onda išlo pevušeći: ”Ne može nam niko ništa…”

Onda su došle devedesete, raspad zemlje, ratovi, izbeglice i sunovrat. Inflacija, nesposobna vlast i ekonomska blokada su uništili fondove i banke, preduzeća su privatizovana da bi propala, zavladali su mrak, mafija i nerad. Završilo se gubitkom Kosova i NATO bombardovanjem. Vrlo rado bismo te nesrećne godine zaboravili i stavili u neki špajz sećanja, sa nalepnicom bilo ne ponovilo se, ali su one važne za ovu priču, jer ste se tada vi rodili. Naravno, niste vi birali ni vreme, ni istorijske okolnosti u kojima ćete započeti život. Tako vam se zalomilo. U svakom slučaju, ne očekujte od mene da razumem vašu generaciju, niti se od vas očekuje da vi razumete moju. Premalo poznajemo jedni druge i da stvar bude gora – između nas je užasna barijera. Mi smo generacija nagrađenih, a vas je zapalo da plaćate cenu.

Sreća je što nekima od vas ništa ne mora da se objašnjava – sve ste sami naučili iz knjiga o Hariju Poteru. Literarni junak vaše generacije, kao i vi, živi u zemlji u kojoj je vlast korumpirana i bezobzirna, imaju samo jednu banku, koja slaže, ali ne zajmi pare, jedini list je “Dnevni Prorok” koji objavljuje samo vladina saopštenja, nema ekonomskog rasta, nema populacionog rasta, nema inflacije i malo ko se u tu zemlju doseljava. Jedina uspešna privredna grana je proizvodnja metli, ali to ima mali uticaj na ukupni privredni rast. To je zemlja u kojoj se ništa ne događa i ni za koga tu nema boljitka i u takvoj je zemlji veoma lako izmanipulisati glasčku mašinu. Ama, pljunuta Srbija.

Moram da primetim i to, da među vama ima i onih koji su odrasli u atmosferi konstantnog odobravanja, hrabrenja i hvale roditelja čija je želja bila da vam razviju samopouzdanje i veru u sebe, bez obzira na takođe važno samopoštovanje i samodisciplinu. Ako su vas vaspitavali da ste izuzetni i specijalni, neće vam lako pasti činjenica da su ljudi većinom obični i međusobno slični. Oni koji misle da su centar svemira neće se nikada razviti u potpunosti, jer, neće biti u stanju da spoznaju svoje slabosti i limite, ali ni svoju snagu i kvalitete. Rezultat njihovih nerealnih očekivanja i šoka od sudara sa stvarnim svetom će biti zbunjenost, konfuzija i sumnja u sebe. Jer, stvarni svet zna da bude gadan. Pitajte Hrista. Njegovu priču o izdaji, brutalnosti, smrti, osećanju krivice, političkom skandalu i zlu među ljudima slušamo svake godine. Ponavljaju nam je jer smo mnogo zaboravni.

No, nevezano za vaše lično obrazovanje, vaspitanje i karkterne osobine, vi ste kao generacija pred teškim izazovima. Mnogi od vas neće ni u četrdesetoj imati finansijsku sigurnost niti svoj krov nad glavom. Nisu to nikakva nasledna prava, ali je realno i legitimno da vi od svoje vlade očekujete i zahtevate da vam stvori uslove da se zaposlite i da živite od svog rada. Vaša akcija očigledno pokazuje da vi to od ove vlade ne tražite niti očekujete. Vi nju hoćete da rušite, jer to nije vlada vaše generacije, njih su izabrali vaši matorci. Na to će vam vaši stari reći, ne svaljujte krivicu na nas, nije ni nama lako, nas je stigla kletva dabogda imao pa nemao, zar vam nije dovoljno što vam mi stalno govorimo da vas volimo, da bismo za vas sve učinili i da se brinemo za vašu budućnost.

Nemojte da nas slušate.

Jer, da vas volimo i mislimo na vašu dobrobit, mi bismo vam se pridružili u vašem protestu, zar ne? Mi smo ti koji treba da dignu glas da se povećaju radničke plate, da se zaštiti srpski seljak od nelojalne konkurencije iz uvoza, da se domaćim privrednicima daju stimulacije za otvaranje novih radnih mesta , da se zaustavi odliv školovanih Srba koji odlaze trbuhom za kruhom.., ali mi ništa od toga ne radimo. Umesto da se pobunimo, mi svojim nečinjenjem dopuštamo ovoj vlasti da se razmeće izbornim rezultatima i dajemo im legitimitet za dalji sunovrat Srbije u dužničko ropstvo. Mi ćemo dići svoj glas i pobuniti se samo ako nam dirnete u naše penzije

Nije nikakvo opravdanje ako neki od nas kaže – šta hoćete od mene, ja nisam glasao za njih.

Nemi posmatrači su takođe saučesnici.