Bio sam u dilemi da li da ovo pisanije naslovim ProTIKVANdidat, ali iskustvo govori da u politici nema veće greške od podsmeha i potcenjivanja. Humoristi, kolumnisti, komentatori i karikaturisti ismevaju i iritiraju vlast, spuštaju joj…
Predsednik Tramp je poručio svojim američkim glasačima da se ne boje koronavirusa. On se od njega ekspresno izlečio, što i njima želi, ako ih, daleko bilo, strefi. Usput je, bez mnogo debate, dobio predstojeće novembarske…
Valja hteti, al’ valja i moći, Nar. poslovica
Stalno pričamo o večitim borbama među različitostima. Od kad je sveta i veka, tuku se dobro i zlo, staro i novo, levo protiv desnog, moderno i tradicionalno, siromašno protiv bogatog, umetnost i kič, mi i oni. Samo ponekad animoziteti malo splasnu uz pomoć neke religije ili kad neko počne da viče kako smo svi isti jer na istoku i pod kapom nebeskom nema ništa novo.
Imao sam pravo prvenstva na kružnom toku kod nasipa koji vodi sa Ade na Čukaricu, ali je plavuša od trideset i nešto, u belom BMW džipu, mislila drugačije i drsko me „isekla“. Nije sačekala da joj pokažem nameru da ću je propustiti. Nije ni pogledala u mom pravcu. Kulovka, pomislih. Kad je stigla do izlazne rampe, stala je predaleko od automata u koji treba da ubaci parking karticu, pa je njena saputnica izašla iz auta i umesto nje ugurala karticu u slot. Usput je besno vikala na čoveka u kabini, on je valjda bio kriv što njena prijateljica ne ume da vozi. Svoju ružnu tiradu je završila spominjanjem majki. Koja dileja, pomislih. I to će jednog dana biti nečija majka, ako već i nije.
Britanski mediji su do juče žestoko kritikovali vladu Borisa Džonsona zato što se ne ponaša kao nosioci vlasti u ostalim evropskim zemljama. Pripisivali su joj nadmenost i neodgovornost jer se zadovoljavala objavljivanjem preporuka, umesto da stanovništvu uvodi zabrane okupljanja, suspenzije (jedino je odloženo odigravanje utakmica Premijer lige) i ostale radikalne i drastične mere prinude radi sprečavanja širenja virusa korona.
