Dragan Jaševski je posmatrač koji preispituje sebe i svet koji nas okružuje u potrazi za smislom i identitetom. Piše romane, eseje i komentare u kojima se prepliću autorsko, pripovedačko i biografsko. Najverniji čitaoci su mu žene koje vole kad ih lepo lažeš.
Bavio se pravom dok je morao i socijalnom pravdom dok je mogao.
Ima šest nadimaka i petoro dece, govori četiri jezika, živeo je u tri zemlje, ima dva prijatelja i voli jednu ženu…
Još malo EPP-a o piscu (izmišljeni intervju)
Ko si ti?
Pročitajte u romanu “Drugi kilometar”
Što ti je sve to trebalo?
Ljudi zapisuju i pišu iz različitih pobuda: da zarade koru hleba, da (se) ne zaborave(i), iz hobija, da se reše viška misli i emocija, da ne polude… JA PIŠEM JER NE MOGU DA PRESTANEM. Konzumerizam nas gazi, degeneriše i duhovno debilitizira, ali literatura, teatar, muzika i filmovi još uvek pomažu da se i dalje osećaš čovekom.
Zašto baš takve knjige?
Hteo sam da pročitam nešto gde ima “krvi, znoja i suza”, pa kako više niko tako ne piše, odlučio sam da to uradim sam. Pisanje pruža neizmerno zadovoljstvo, ali štampana stvar je kao presuda bez prava na žalbu. Jednom napisano, više se ne da promeniti, iako to ponekad jako želiš.
Šta su drugi rekli o tebi?
Koj’ si bre ti frajer/ pisac?
Književni uzori?
Bukovski, Orvel, Kami, Andrić, Markoeljo i Tolstojevski, ali se moj lanac intelektualnih krađa ne završava sa njima. V. Čerčil je rekao: “Koristi jednostavne reči koje svi znaju, pa će te svi razumeti”
Šta trenutno pišeš?
Romantičnu srceparatelnu novelu sa dosta humora. Obećavam da neće biti klišea, kenjaže, prljavog veša ni ispiranja mozga
Šta nisi napisao u svojim knjigama?
Svuda oko nas su neki besni, nesrećni i razočarani ljudi koji misle da su prevareni i izigrani. Na dan kad su rođeni poželeli su im zdravlje, sreću, pamet i blagostanje, a onda ih je dočekao svet pun bede, bolesti, suza i ratova, svet u kojem vladaju tirani, zlikovci i prevaranti. Umesto uobičajenih fraza i lepih želja, novorođenčetu treba samo poželeti hrabrost i istrajnost da se suoči sa tim i takvim svetom, da stisne zube i izdrži do kraja. Ako ima muda.
Svetli trenuci?
Kad se rodi dete, kad knjiga izađe iz štampe, kad uleti neočekivana kinta i kad tučemo Švabe. Znači – retko.
Uspesi i nagrade?
‘Ajd odatle bre. Ali, ako poručiš knjigu, poljubiću te u mojim mislima.
Spiritualnost?
Pravoslavni budista. Zajedništvo, učenje i mir protiv arogancije, mržnje i pohlepe.
Filozofija?
U svetu u kome su važne pare, ja sam se zalagao za alkoholna isparenja.
Ti u tri reči?
Avanturista, (pre)osetljiv i nemoguć.
Tvoja čitulja?
Umro posle kraćih i teških batina u kafanskoj tuči.
Epitaf?
Ubi ga prevelika želja.
Nerviraju me:
Stalni odlasci na popravni iz istorije, glupost, bahatost i kad ljudi izgovaraju reči kojima ne znaju značenje
Nobelovu nagradu ćeš dobiti za..?
Roman o rečima. Naravno da zvuči apsurdno, ali da pojasnim. Reči su kao pesak, nema zanimljivije igračke. Možeš ih oblikovati kako hoćeš i glasno (ako smeš) izreći svoje misli i osećanja (ako ih imaš).
Muzika
http://www.youtube.com/watch?v=uN90xB7DswE
http://www.youtube.com/watch?v=OPIo2k1UkYQ
http://www.youtube.com/watch?v=j7leQB_Oe_k
http://www.youtube.com/watch?v=IyvUUkgnGKY
Mobilni 0654 10 24 68 e-mail: drugikilometar@gmail.com
Ovo nisi pitao.
Kada možemo da biramo, uvek izaberemo znanje iako nam se najlepše stvari događaju zahvaljujući mašti.
– A. Anštajn (mislim)