DRAGAN JAšEVSKI

 


VLAŠKA MAGIJA

Iš’o sam kod baba Vlajne da pitam kakva će biti 2016-a godina. Izborna, kaže.

-Šta zar opet? pitam neupućen.
-Jeste i opet će da pobedi Vučić, mnogo je popularan.
-Dobro de baba, reci mi nešto što ne znam.
-Dobiće manje glasova nego što je očekivao, pa će mu biti teško da sastavi vladu, a kad konačno sačini predlog, parlament će otići na godišnji, a Toma na pretakanje. Vladaće do mitrovdana kao mandatar, inokosan i ničim ometan.
-Kako manje glasova, kad je tako popularan, pitam blago preneražen.
-Epa sinko, mlogo ‘oćeš za 200 dinara.


-Platiću pesto samo mi reci, živo me zanima.
-Dobro, al’ nemoj posle da ideš okolo i da pričaš da sam te ošurila, sam si rek’o.
-Neću, neka bude pesto, a ti nemoj da pričeš okolo da sam tamo neka stipsa.
-Dakle, Šešelj će dobiti više glasova nego što se očekuje.
-Ma šta pričaš, kakav Šešelj, upadoh joj nekulturno u reč, on je mator i zaboravljen, a možda bude i u zatvoru, evo, samo što mu ne izreknu presudu.
-Ako je tako, što onda Vučić ne objavi datum izbora, šta čeka, pogleda me baba ispod oka.
-Hm, pa nije nemoguće, kažem, sada sa manje skepse. Ono, svi stari, pravi radikali će može biti glasati za Šešelja, možda i prebaci cenzus. U stvari, šta ako im uzme puno glasova, pa svi su naprednjaci bivši radikali.
-Ej sinko, podviknu baba, ja ovde proričem izbore, a tebe ako zanimaju čuda, idi tu niz ulicu, druga zelena kuća i pitaj za baba Mirakliju, ona gleda u čuda dal’ će da se dese.
-A šta ako ga zovu u Hag da reprizira dvanaest godina, a on neće da ide, ko će da ga apsi i šta ako kumovi potegnu sekire, znaš na šta mislim, sve me neka jeza..?
-Ne znam, nastavi baba ravnodušno, SRBIZAOpa i PAGDENas će preći cenzus, ali POTPIS neće.
-Šta opa, koga nas, šta pričaš baba, jes’ prolupala?
-To su ti nove koalicije, sinko, Srpska bizarna opoziciona akcija, Partije građansko-demokratske nastrojenosti i Povratak otpisanih.
-Idi, nisam očekivao.-Jelikić, Kuntić, Korać, Simić, Živković, Stanojlović, Jovašević, Ničić, Ilić, Rističević i Broz će zvanično objaviti da se povlače iz politike.
-Ko?
-Slaba izlaznost glasača će biti izraz opštenarodnog nezadovoljstva zbog male zastupljenosti kurvi, sponzoruša i krimosa iz rijaliti programa na izbornim listama, a mladi će nastaviti da se nadaju najgorem, jer ni budućnost više nije kakva je nekad bila.
-A kako razlikuješ kurvu od sponzoruše?
-Kurva radi, a sponzoruša joj otima pos’o iz usta.
-Njihovi izdajnici i nepodobni će imati manje glasova nego naši.., slušaš li ti mene, sinko, šta tebe zapravo muči?
-Otkud ti ideja da mene nešto muči, odgovaram protivpitanjem, dok me polako obuzima nespokoj da će me baba ofirati predamnom.
-Ne znam, ličiš mi na jednog što je mlogo patio dok je pisao.
-Dobro, što jes’, jes’ pišem ponekad, ali pisac se krije i leži u svakom od nas i čeka pravi čas, odgovaram poznatim stihom. Pišem kao i svi nesrećni, zbunjeni, sumnjičavi i nezadovoljni, ko je još video srećnog pisca koji se zbog nečeg ne pati?
-Normalno je da se svi patimo, ama što je tvoja patnja tol’ko posebna, sada baba odgovara pitanjem.
-Ja patim jer pišem o Srbiji u kojoj ne živim i koja mi nedostaje.
-Šta ti nedostaje?
-Njene reke, šume i livade, poetično prizivam melanholiju dok me Ayub Ogada podseća da je rano za tugu, tek je prošlo podne, ako sad počneš da piješ, propašće ti veče, upozoravam sebe.
-A zar tamo gde živiš nemaju pašnjake i drveće?
-Imaju, ali nije kao ovde, sve ti je tamo bush.
-Pa što si iš’o kod tog Buša kad ti je ovde koren?
-Ne razumeš baba, nije to taj bush, ne pišem o njemu.
-O kome onda pišeš?
-Svi moji likovi su izmišljeni, žive u Srbiji i zbog nečega su radosni.
-Ma vidim ja da ti mnogo izmišljaš, ali mi nije jasno zašto to radiš, daj mi neki konkretan primer.
-Evo na primer, kad mi se u Srbiji nasmeše konobar, prodavačica ili taksista odma’ se vidi da tonije facijalni grč ili neuspela plastična operacija.
-A u tom tvom inostranstvu, jel se tamo ljudi smeju?
-Smeju se, stalno se smeju, ali to doživljavam kao njihovo profesionalno sažaljenje. Kad mi se Srbin nasmeši onda je to znak da smo obojica sjebani i bespomoćni i da me potpuno razume.
-Da, drugarstvo i razumevanje nam pomažu da preživimo. Kako bi smo inače živeli bez prijatelja na ovu skupoću, nego, zar ti ne primećuješ da si zaljubljen?
-Šta, ja zaljubljen, ma idi baba, u koga sam ja zaljubljen?
-Pa u mesto, u Srbiju. Srce mogu da slome lepota i potisnuta osećanja za mesto. Nemoj odma’da se buniš, pusti tim osećanjima na volju, piši slobodno o Srbiji bez grižnje savesti da to ne treba da radiš. Uostalom, ko će to da čita?
-Hvala baba, evo šesto, ne treba kusur. A osmeh?
-Ja se smejem tek kad mušterija izađe.